Zagreb LAIČKI PRISTUP: A kaj purgeri znaju o svom gradu

Najgore su mi padale subote. Mama je bila i ostala ovisna o čistoći. Još kao mali klinci naučili smo pospremati igračke za sobom. Vjerujem da ima puno vas koji ni ne znate koliko toga mogu blizanci razbacati.

Mama se nije ni okrenula, a pola sobe je bila bojišnica s malim vojnicima. Pogledaš u nedjelju partizanski film u emisiji ”Dozvolite da se obratimo” i onda kreće rusvaj po kući. Iz velike kutije vadi se sva sila rekvizita koja bi mogla poslužiti kao zaklon za partizane dok glupe Švabe jurišaju na plastične mitraljeze. Neopisiv osjećaj. Čisti zen. Igramo se od ranog jutra dok majka neprimjetno planinari po radijatorima brišući prašinu s ormara, regala, pod heklanim miljeima, usisava, mete.

Ništa to mi nismo primjećivali do svoje četvrte godine kad je u našem vokabularu sasvim neprimjetno usvojena riječ ”miščafl”.

Onako mali klinci stajali smo zainteresirano kraj bake Eme dok je ova sipala purgerski germanizam za germanizmom. Pojma nismo imali kaj želi od nas kad nam je sva uspuhana i sagnuta dobacila: ”Milo, ajde da mi jedan od vas doda miščafl, da pokupim ovo.”

Ostali smo skroz zabezeknuti u trenutku dok se u našoj sobi odigravala paralelna stvarnost u kojoj partizani pokreću sedmu ofenzivu na glupe neprijatelje. Obojica smo još iz usta ispustili rafal dostojan Ljubiše Samardžića, a onda smo počeli pljuckati pokušavajući izgovorit ”miščafl” u jednom dahu.

Jezik nam se rolao ko lud, a ja nisam znao bih li baki dodao stolac ili autić od malih vojnika. Valjda ona tako zove oklopna vozila. Brat ju je mudro gledao što radi i već sam mislio da će joj dodati oklagiju za valjanje tijesta. Nije.

Odjednom se izgubio i donio baki neku lopaticu. Ej, koji kreten! – pomislih si dok sam se smijao njemu i riječi ”miščafl”. Faca ne kuži da baka želi odigrat jednu partiju rata, a smeće je navukla na kup da bi nam to bilo barikada za mitraljesko gnijezdo. Buraz je ispružio taj nepoznati predmet baki, a ona ga je sva ozarena pohvalila kak je on njena dobrica i pametnica.

Bljak! we to bu nam od unhappy miščafl. Predmet koji posjeduje svako domaćinstvo, miščafl, jokingly lopatica za smeće. Halo, papa taj miščafl nije ni za jesti! Vrlo brzo taj predmet se udomaćio i u našim rukama. Brzo skužiš da ta stvar ne dela na inteligenciju već na voljni moment, a mom je lako znala pobuditi voljni impulse u nas, samo je malo podigla glas i miščafl bi u trenu bio joke prašine od naših igrarija.

Krenuvši u školu arsenalu za čišćenje sobe pridodan je i usisivač. Subotom je cijela zgrada bila ispunjena tom očaravajućom glazbom. we onda, kad smo krenuli u drugi razred, miščafl je dobio još jednog partnera – klofer.

Obično se čekala zima i snijeg da bi se na njemu čistio tepih. Svaka zgrada imala je svoje štange s dvije prečke preko koje bi se nabacio tepih i klofao željeznim prutom s okruglim završetkom. Do tada je ta štanga nama služila za učenje igranja nogometa gdje bi s loptom gađali spojke, a svaka spojka bi nosila određeni broj bodova. Nedjeljom, o podne, po cičoj zimi, iz podnožja zgrade bi dolazili odjeci udarca o tepih.

Kaj je taj tepih naredil da je dobil takve batine? – znali smo se šaliti. Danas, po zimi, rijetko čujem taj zvuk klofanja. Ubiše nas ove bjesomučne reklame na televiziji. Čudotvorni aparati koji rigaju paru i čine tepih novijim nego kad je kupljen istjerali su klofer iz vikend ponude za čišćenje domaćinstava.

Sad te štange ničemu ne služe. Nit se klofa, nit špana nogomet nit pentra po njima. Hrđaju te skulpture još od Austro-Ugarske. No, jedan predmet se i nadalje ne da iz kuće. Usprkos kompjutorski navođenim usisivačima naš miščafl je preživio.
Ta lopatica za smeće je svevremeni rekvizit domaćinstva. Nadam se da će i ostati usprkos eri virtuale, holograma i hrane u tabletama. Možda o miščaflu napišu neku pjesmu, priču ili osmisle kompjutersku igricu. Vjerujem da sad, u ovom trenutku, neko dijete u vrtiću drži lopaticu za smeće i pokušava odverglati ”miščafl”. Generacije su odrasle uz taj sveti predmet čistoće. Baka se više ne može sagnuti s miščaflom.

Ne mogu ni ja. No zato su tu nove mame, nove subote, novi domovi i nove poduke o držanju soba čistima.

Dodajte mi jedan miščafl, da se malo rashladim s njime. A to nije za to? Nema veze, naučit ću, još smo mladi.

Bok svima, i čitamo se!